فَتَرَى الَّذِينَ فِي قُلُوبِهِمْ مَرَضٌ يُسَارِعُونَ فِيهِمْ يَقُولُونَ نَخْشَىٰ أَنْ تُصِيبَنَا دَائِرَةٌ ۚ فَعَسَى اللَّهُ أَنْ يَأْتِيَ بِالْفَتْحِ أَوْ أَمْرٍ مِنْ عِنْدِهِ فَيُصْبِحُوا عَلَىٰ مَا أَسَرُّوا فِي أَنْفُسِهِمْ نَادِمِينَ
Эй Расулим, қалбларида мунофиқлик касали бор кимсаларнинг улар томонга ошиқаётганларини кўрасиз. Мунофиқлар: “Давр келиб бизларга улардан бир бало етиб қолишидан қўрқамиз”, – дейдилар. Шояд, Аллоҳ мусулмонларга ғалаба ёки Ўз ҳузуридан хайрли бир иш бериб қолса, ана ўшанда ичларида сақлаб юрганлари учун пушаймон қилувчи бўлиб қоладилар.

